Predlažem kolumnisti da prikupi sve što može o borbi slavnih četničkih jedinica protiv okupatora, naročito od 1942 godine u Srbiji. Takođe, smatram da bi najverodostojniji bili dokumenti iz nemačkih okupacinih arhiva, i time konačno zada smrtni udarac oznaško-udbaškoj i partizansko-boljševičkoj aždaji koja popi svu krv napaćenom srpskom narodu.

Svako ko sumnja u pravu prirodu komunisticke vlasti samo neka pogleda gde se srpski narod i srpska drzava danas nalaze. Svako ko sumnja u komunistickae likvidacije srpske elite nakon II sv. rata neka se zapita gde su sad te predratne elite i njihovi naslednici.

G. Sotiroviću, koji to izvor svedoči da je Pavelić poslao Tita u Srbiju? Treba li to da bude pandan nemačkom slanju Lenjina u Rusiju?
Koji izvor tvrdi da su neki čuvari u Jasenovcu bili komunisti koji su nadgledali kako teče posao?

Zapadni projekt razbijanja Jugoslavije je išao po fazama.

U prvoj fazi je trebalo nahuškati plemena jedne na druge. Zapad je prije rata podržavao "nove demokracije" F. Tuđmana, A. Izetbegovića, a podržavali su i S. Miloševića PRIJE rata. A znali su vrlo dobro kakvi su ti koje podržavaju. Pa baš zato su ih i podržavali, i to godinama PRIJE rata! Naoružavali ih i onda ih nahuškali jedne na druge. Ustašku i četničku emigarciju koju su brižno čuvali kod sebe da bi ih mogli pustiti tj. aktivirati kad za to dođe vrijeme su puštili s lanca, a i naoružavanje je išlo bez problema unatoč formalnom UN-ovom embargu na uvoz oružja. Tek kad su ovi uništili Jugoslaviju tj. tek kad su uspješno ODRADILI POSAO, tek tada je Zapad tobože počeo vrištati kako su ratne vođe iz 90tih tobože "nacionalisti", i kako ih treba smijeniti. Pri tome jasno na CNN-u niste mogli vidjeti ništa o ulozi Zapada u podršci prije rata i naoružavanju tijekom rata tih istih tobožnjih "nacionalista".

U drugoj fazi (poslije 2000. god. dakle poslije smrti Tuđmana i rušenja Miloševića u režiji CIA-e) zapadni imperijalisti su instalirali "demokrate", koji su nas financijski dotukli. Ovi tobožnji "eksperti" su rasprodali naše najvrednije komapnije, pa su zapadni imperijalisti preuzeli naše banke, našu industriju, a katastrofalnom monetarnom politikom naših Narodnih banaka koje su vodile nenarodnu politiku nerealnih tečajeva i nerelanih kamatnih stopa zadužili su nas do nebesa i tako stavili brnjice oko vrata našoj rođenoj i nerođenoj djeci!

Rezultat? Jugoslavija postade KOLONIJA zapadnih imperijalista! Sada smo evo "svoji na tuđem"! I zato danas imamo američke baze po cijeloj Jugoslaviji, i zato nas kvislinzi guraju u NATO i to PROTIV VOLJE NARODA!

Moj deda je bio pripadnik JVuO, i na kraju rata je osuđen na dugogodišnju robiju, u sličnom montiranom staljinističkom procesu, tako da znam iz prve ruke kako su izgledali ti procesi.

Drago mi je da pročitam da se neko i dalje interesuje za stvarnu rehabilitaciju tih ljudi, koji su većinom doživeli nezasluženu sudbinu, sličnu kao belogardejci u Rusiji. Zato, čestitke autoru na trudu i vrednom i sistematičnom radu. Samo napred!

Voleo bih da se ta nepravda ispravi, a da se pritom ne načini nepravda prema drugoj strani. Moja žena je iz Bosne, iz partizanske porodice, i meni je potpuno jasno zašto i kako su ljudi iz tog kraja prišli partizanima, i uopšte ih ne doživljavam kao ideološke neprijatelje, a ni oni mene. Taj raskol u srpskom narodu mora da se završi već jednom.

Voleo bih da se naučno i argumentovano raskrinka lik i delo Josipa Broza. Taj čovek uopšte nije južni Sloven, verujem da je ili Rus ili Poljak, ili možda čak ruski-poljski Jevrejin, jer ih je dosta bilo među boljševicima. Današnja nauka može čudo da napravi. Zašto forenzičari ne mogu da uzmu DNK njegovih zemnih ostataka i uporede sa DNK kumrovčana, njegovih navodnih rođaka? Kako to da taj čovek nema rođake po bočnim linijama? Na kraju, genetika je pokazala da južni Sloveni imaju drugačiji DNK od ostalih Slovena, zbog intenzivnog mešanja sa balkanskim starosedeocima, tako da može makar približno da se vidi, jeli on naš ili nije.

Za Davora iz Osijeka: Ovo je srpsko-srpsko pitanje, nerešeni račun iz našeg građanskog rata, i nije usmereno protiv Hrvata. Nemojte da podležete propagandi i stereotipima o bradatim koljačima. Moj gorespomenuti deda, kraljev oficir, nije nikad nosio bradu, a njegov starešina u JVuO je bio Hrvat. To je bio projugoslovenski pokret, samo se zalagao za integralno jugoslovenstvo i monarhiju, pa mu zbog toga lepe velikosrpsku etiketu. I mi koji naginjemo ravnogorskom taboru želimo dobre odnose sa Hrvatima i naravno, slobodu od globalističke okupacije kojoj smo danas izloženi.

Aman, ljudi, dokle treba da čitamo ovakve tekstove?! Shvatili smo šta g. Sotirović želi da kaže, jasna nam je njegova pozicija, ali nije jasno zbog čega gotovo svake nedelje moramo da obnavljamo gradivo!?

Odgovor je jasan ,rehabilitacije nema jer su partizani još uvek na vlasti.Jučerašnji izbori u Vrbasu jasno govore da će još dugo i biti na vlasti.
Ja lično mislim da nigde u svetu ni jedna stranka ne dobija glasove od ljudi da bi ovi za uzvrat dobijali redovnu platu u ovom slučaju penziju.Dok se plate smanjuju i dobijaju otkazi penzije ostaju iste ,iz kojih fondova se plaćaju pitam se ,kao ekonomista znam da je to nemoguće bar na duže staze.

Gospodina Sotirovica za predsednika Srbije!

Samo da obavestim pisca ovog članka da su komunisti još uvek na vlasti .Evo juče su u Vršcu osvojili oko 18 posto glasova ,tako da o rehabilitaciji još dugo neće biti nikakve šanse.

Vi gospodine nemate nijedan argument u odbranu vasih brozovara i komunista.
Vama sila lezi u topuzu.

Poštovani,

za početak memoarska literatura sa dokumentima:

1. M. Aćin Kosta, Draža Mihailović Čiča-Apostol slobode, s. 46

2. R. i Ž. Knežević, Sloboda ili smrt, str. 761-766

3. Ž. Đorđević, Istinom za Srbiju

4. Jasper Riedly, Tito - A Biography (prevod originala na hrvatski godine 2000.)

I sam dokument krucijalne bitnosti:

5. Ratni arhiv u Beču (Kriegsarchiv Wien = KAW)
Ostavština Gleza fon Horstenau (B/67) uključujući i njegove zabeleške tj. dnevnik iz Zagreba od aprila 1941. g. do septembra 1944. g. (od broja 1 do 123)

S poštovanjem,

VBS

Odgovor tj.podrska autoru lezi u jednoj sasvim proverljivoj cinjenici:dosijeu J.B.Tita koji ni Vatikan ni CIA jos nisu ucinili dostupnim(proslo je skoro trideset godina od smrti).
Po izvorima iz austriskog Arhiva,moguce je da je bio vanbracno dete hrvatske sluzavke i austrijskog grofa.
Zapad,Vatikan u svom Drang nach Osten, nikada nece dozvoliti jaku,patriotsku Srbiju-oni nas smatraju malom Rusijom i kao takve,smatraju da imaju pravo da nas pomere na istok tj.uniste.

"Postoji, međutim, nešto što se zove istorijska istina, koja se utvrđuje na osnovu objektivnih istorijskih činjenica i arhivskih dokumenata od kojih se mnogi nalaze u velikim svetskim bibliotekama, kao što je na primer Kongresna biblioteka u Vašingtonu i Huverova biblioteka na Stanford univerzitetu u Palo Altou u Kaliforniji. Tamo se nalazi celokupna zaplenjena nemačka ratna arhiva, arhiva četničkog pokreta i londonske vlade, kao i zaplenjeni dokumenti Narodnooslobodilačke vojske. Postoje, zatim, izveštaji stranih posmatrača koji su boravili u vrhovnim štabovima Mihailovića i Broza, na osnovu kojih su vlade Velike Britanije i SAD, pre svega Čerčil i Ruzvelt, određivali svoj stav prema četnicima i partizanima. U početku, dok je jedini izvor njihovih informacija bila telegrafska veza s Dražom Mihailovićem, njihov stav je bio veoma blagonaklon prema njemu. Kada su počeli da pristižu izveštaji njihovih obaveštajaca i ljudi od najvećeg poverenja (Randolf Čerčil i Ficroj Meklin), on se postepeno menjao. U toku 1942. i 1943. godine više nije moglo biti nikakve sumnje da se „Jugoslovenska vojska u otadžbini” u stvari ne bori protiv nemačkog i italijanskog okupatora već protiv Narodnooslobodilačke vojske. Nije se moglo sakriti da se Draža Mihailović već 11. oktobra 1941, u selu Divci sastao s nemačkim oficirima i ponudio im borbu protiv komunista i održanje „mirne okupacije” u celoj Srbiji. Nije se ni pokušavalo da se sakrije otvorena saradnja četničkih komandanata u Crnoj Gori s italijanskim okupatorom. Nije se moglo sakriti masovno učešće četnika na nemačkoj strani u bici na Neretvi. Što je rat duže trajao dolazilo je do sve većeg sukoba između izaslanika zapadnih saveznika i Draže Mihailovića."

Budući da čiča Draža nije zapatio svoj pokret u Sremu, a posle silnih tekstova o partizanima kao biblijskim zlotvorima i ubicama, mislim da moj brat i ja, naša deca i unuci, treba, od stida, da izvršimo porodično samoubistvo zato što je naš otac, deda i pradeda, sremski seljak, iz bogate i ugledne familije, otišao u partizane ne bi li izbegao da kao pola rodbine završi u jami ili logoru, ili bude saradnik okupatora. Posle rata, Bosne i balija, iako sa solidnim oficirskim činom, vratio se u rodno selo, u poharanu kuću. Cela porodica je sirotovala više decenija, a mi deca smo samo zahvaljujući teškom agratovanju na njivi stekli fakultetske diplome i krov nad glavom. Tokom studija, ni brat ni ja nismo mogli da dobijemo dom, jer smo bili deca "kulaka". Nijedno od nas ne živi u državnim stanovima, poput mnogih kojima su za vreme "mračnog režima" Slobodana Miloševića dati za tepsiju ribe.

U Sremu, i drugde, ima mnogo čestitih ljudi čije potomke terate da se stide svojih očeva koji su u to vreme mogli da izaberu: metak, logor, saradnju s okupatorom ili odlazak u partizane.

Svi tekstovi s temom partizana i četnika NI REČJU ne pominju Srem, Banat i Bačku, kao da u njima nisu živeli Srbi.
Takav odnos je očit i danas, i zato Srbi iz tzv. "uže Srbije" malo mare što će Vojvodina, uz pomoć sadašnjih satrapa, ponovo biti u Austrohungariji.
Vi ćete takvim stavom i one koji nisu autonomaši NATERATI da to postanu!

Nazdravlje vam, gospodo, Srbija pod jednom šljivom!

Pišem ovo u suzama i pitam se ima li kraja tom mrcvarenju, dok nas zlotvori i dalje tamane i čereče, a razne babe se češljaju nadmudrujući se pričama o partizanima i četnicima!

Uredništvo NSPM treba ozbiljno da se zapita ne čini li strašnu grešku što takvim tekstovima raspiruje novi raskol u ovako sudbinskim danima za srpski narod i državu!

Vi ste gospodine Vladislave pobrkali monoge stvari i duboko uronili u mutne vode demagogije. Ne priznaje se nista niti indirektno, niti direktno, vec se otvaranjem novog procesa vrsi ocena pravne nistavnosti prethodnog i daje slika o oragnizovanom ubistvu sa preumisljajem od strane nelegalnih "revolucionarnih" struktura. Proces bi svakako mogao da otvori monogo pitanja. Jedno od njih bi svakako bilo i iz domena britanske odgovornosti povodom njihove podrske nelegalnom banditskom pokretu, koji je, koristeci guzvu, zbacio legalnu Kraljevsku vladu i Kralja. Od svih saveznickih zemalja tako nesto se desilo samo Kraljevini Jugoslaviji!? Pitanje koje treba da se razjasni jeste - zasto je podrska dana preobucenim domobranima, a ne da li ce rehabilitacije Djenerala Mihajlovica otvoriti neka, po vama, vazna pitanja koja spadaju, po meni, u veoma prizemnu spekulaciju.

Duboko poštovanje za gosn Sotirovića!!
Nastavite i dalje sa ovakvim tekstovima. Vi, gosn Dinčić i Samardžić i njihov tim istraživača kao i istoričari iz instituta za savremenu istoriju zaslužuju veliki respekt!!!

PS

Evo ga i DŠ!
Biće smeha..

2.


Kako vidimo, sledbenici JBT samo ponavljaju stare floskule, priče partizanke, ne osvćući se ni na činjenice, niti na elementarnu logiku.
Koliko je iskreno narodni pokret bio, vidimo i iz Vaše `ispovesti`.
Zašto bi Srbi dobrovoljno na svoja pleća primali zločine komunista?

A problem Vojvodine moramo mi u Vojvodini rešiti.
Pravo pitanje je zašto (i kako ) Vojvođani ćute?

Mihailovića je samo jedan jedini sud na svetu "osudio" i taj banditski sud u Topčideru nema nikakve legalne prerogative za tu vrstu aktivnosti tako da sa pravno-moralne tačke gledišta Čiča nikada nije ni bio osuđen.

Vladislav Sotirović slao bi Tita, toga velikana svjetske povijesti, natrag u Hrvatsku, ali to ne znači da od Tita nije prisvojio najgore osobine.

Sotiroviću, tomu propagandistu kukavih četničkih vođa, više bi odgovaralo da je Draži sudio sud njegove vlastite partije!

@Davor: vi ste principijelno u pravu: kakvu-takvu emancipovanu politiku je, u današnjim historijskim okolnostima moguće voditi jedino u duhu iskrenog dijaloga južnoslavenskih naroda i odbijanja uloge pozicije zapadnih čauša i rogova u vreći po zadatku od čega smo, nažalost, udaljeni nekoliko svjetlosnih godina! Isti princip tihe kolonizacije koriste SAD i njihovi sateliti u Iraku manipulišući Kurdima te arapskim sunitima i šiitima nahuškavajući ih jedne na druge. Šiiti su se, inače, u okviru Sadamove armije srčano borili u ratu protiv Homeinijevod šiitskog Irana!
Ne mislim da je Titova i politika KPJ bila idealna ali ono što je ipak jedna velika tekovina istih je vođenje antifašističke borbe protiv okupatora zemlje. Ta borba je u Srbiji trebala biti vođena suptilnije ( a nije) zbog nacističkih represalija. Doduše borbe su na teritoriji Srbije vođene do kraja 1941.-e a onda je težište prebačeno u Bosnu.
Braniocima i pristalicama ravnogoraca upućujem 3 primjedbe:
1 Preveliku dozu ideološke pristrasnosti i samim time nemanja sposobnosti realnog sagledavanja dostignuća partizanske vojske. U ovo spada to što im se obzor svodi uglavnom na Srbiju u ratu i gubljenje iz vida da je rat vođen na svim teritorijama i u drukčijim konstelacijama. Zahvaljujući partizanima i dobrom dijelu domaćih ljudi u njima kao i dobronamjernim pripadnicima hrvatskog naroda u njima (Marko Orešković, Ivo Marinković, Vladimir Nazor, Ivan Goran Kovačić)srpski narod Korduna i Banije spašen je od potpunog fizičkog uništenja. To moramo verifikovati ako želimo biti pošteni prema sebi i drugima - potresno svjedočanstvo o tome zabilježio je I.G: Kovačić u svojoj poemi "Jama" http://www.yurope.com/people/nena/Stihovi/Ivan_Goran_Kovacic/Jama.html
2 Glorificiranje uloge ravnogoraca oličenog u odbijanju činjenica o slabostima tog pokreta: prečesto nepoštovanje jedinstvene komandne linije, prisustvo problematičnih ljudi u pokretu kao i ratni zločini počinjeni nad civilima druge nacije ili druge provinijencije.

Za Gorana Maksimovića (1):

Malo sam "isprovociran" nekim stavovima koje vi iznosite što se tiče nas "ravnogoraca" kako vi to verujem, nehotice kvalifikujete jer bi prava reč bila "pristalice legalne kraljevske jugoslovenske vojske u otadžbini". Ali dobro, nije bitno. Vi ste uputili tri primedbe, pa da ih redom prodiskutujemo:
1. Pomenuli ste veliku dozu "ideološke pristrasnosti" kao prepreku objektivnog sagledavanja "dostignuća" partizanskog pokreta. Prvo, morate znati da partizanski pokret nije nikad imao ozbiljnije vojne operacije protiv okupatora sve do sredine ili kraja 1944 godine, tj do prodora sovjetskih i bugarskih trupa u skoro celu Srbiju. Nakon katastrofalnog debakla i bežanije iz tzv. užičke republike prodorom 342 pešadijske nemačke divizije koja je prethodno probila utvrđeni front četničkih jedinica na liniji: Reka Jadar-Cer-Krupanj, glavnina komunističke paravojske na čelu sa Titom (po činu kaplar bivše austrougarske vojske) krajem 1941 se povlači preko Raške u Crnu Goru. U Crnoj Gori partizani prave nečuvene zločine nad srpskim življem što je kasnije okvalifikovano od strane partizanske vrhovne komande (u kojoj je vojno stručan bio jedino bivši đeneralštabni kapetan Arsa Jovanović-kasnije likvidiran po Brozovom naređenju) sintagmom "leva skretanja" a što je u narodu ostalo kao sećanje: "pasja groblja". Pasja groblja su partizanska "umotvorina" a nastala su tako što su nad masovnim grobnicama nedužnih civila, partizani umesto krsta stavljali oderanog psa. To se desilo u Kolašinu kada su Moša Pijade, Sava "Mizara" Kovačević, Petar Drapšin i Svetozar Vukmanović "Tempo" ubili preko 500 ljudi. "Tempo" će ipak ostati u sećanju kao čovek koji je ubio sopstvenog brata jer je ovaj bio u četnicima tj legalnoj jugoslovenskoj vojsci u otadžbini (JVuO). Zločine i mentalni sklop ovih dželata opisao je niko drugi do komunistički general (naravno, vojne akademije nije ni video kamo li završio), komadant 7 divizije Pavle Jakšić u svojoj knjizi "Nad uspomenama" (nastavak sledi)

Za Gorana Maksimovića (3):

Prosto, kažite mi koju su ozbiljnu akciju ti ljudi koje pominjete osmislili, planirali i sproveli protiv ustaša ili Nemaca? Ko je od tih ljudi bio školovani oficir napr. đeneralštabne struke?

2. Najviše ste me "rasveselili" navodnom nedisciplinom u sistemu komandovanja jugoslovenske vojske u otadžbini. Pa to je prosto presmešno! JVuO je bila legalna vojna sila u ratnim danima koja je imala preko 3000 školovanih oficira, koja je imala preko 120 radio stanica (napr. do polovine 1943 godine partizani su imali samo jednu stanicu koja je bila uz Tita radi komunikacije sa Moskvom a dotle su komunikaciju sa svojim formacijama obavljali preko kurira!!. O tome pogledati knjigu Dobrice Ćosića "Piščevi zapisi" napisana na osnovu iskaza Aleksandra Rankovića koji je dat Ćosiću. Takođe, pogledati iskaze i intervjue Sretena Žujovića "Crnog" člana vrhovne partizanske komande i njegove žene Lepe Žujović inače partizanskog oficira). JVuO kao vojska imala je u startu izgrađen sistem komandovanja, formacijsku i teritorijanu organizovanost što partizani napr. nikad nisu imali, JVuO je imala izgrađen sistem veze, logistike i što je vrlo bitno preki vojni sud i tužilaštvo! To partizanski paravojni pokret nikad ama baš nikad nije imao! Naravno, kako je broj vojnika JVuO od 1941 do polovine 1944 brojao oko 80.000 ljudi (radi se o prostoru od kninske do negotinske krajine i od Beograda do Boke Kotorske), normalno je da je bilo i nediscipline ali poredeći tu nedisciplinu sa partizanskim zverstvima i ubijanjima ovo mu dođe kao "piknik u Nebraski". Uostalom o organizovanosti JVuO možete pogledati u knjigama kapetana Majkla Liza "Silovanje Srbije", dr Hermana Nojbahera "Specijalni zadatak Balkan" , genearala Ota Kuma "Napred Princ Eugen", Dejvida Martina "Rodoljub ili Izdajnik" i braće Knežević "Sloboda ili smrt"

@Kći sremskog seljaka-partizana

Moj Vam je savet da se ne uzbuđujete previše oko ovakvog ili sličnog teksta. Da je komunizam na vlasti, imali bismo nekog ili istog ovog Sotirovića koji bi podržavao taj i takv režim i onda "ispravljao" istoriju uzduž i popreko po partijskoj liniji. A kako je u modi anti-komunizam i rehabilitacija svega što se može naći na desnom krilu, Sotirović piše ovo što piše. Zato Vam kažem, samo je trend ovde u pitanju i ništa više, pa ne vredi oko toga da se previše uzbuđujemo. S druge strane, ono što je stvarno problematično jeste što neki misle baš ovo što Sotirović piše ali ne pišu to isto već nešto drugo. Iako im se omakne s vremena na vreme, pa treba biti hladne glave i obratiti pažnju.

@Jovan Deroko: Hvala Vam na opširnom odgovoru. Da pobjednik piše istoriju nije ništa novo i da su vlasti nakon rata glorificirale svoju istinu a četnike ili JVuO ocrnjivali je neosporna činjenica. Pa i to da je pokušavano alhemijom izjednačiti ustaše i četnike. Na neki način Vi to prebacujete meni ali ja to ZAISTA nisam činio.
Što se tiče uloge partizanskog pokreta na Kordunu i Baniji Vi očigledno mješate te prostore sa Likom i Kninskom Krajinom (Sjevernom Dalmacijom). Na Kordunu I Baniji cijelo vrijeme rata nije ni bilo četnika osim poznatog Plaščanskog odreda u Plaškom na granici Korduna prema Lici. Taj Plaščanski odred i partizanski odredi na Kordunu su skoro cijelo vrijeme rata delovali u nekom nepisanom paktu o nenapadanju. To ne čudi ako se zna da je većina plaščanskih partizana i četnika bila u familijarnim vezama. Dakle na posručju Korduna i Banije od kraja 41.-e sa prekidom u zimi 42.-3.-e kontrolu su držali partizanski odredi sačinjeni od lokalnog (velikom većinom) srpskog življa! Narod je, bježeći od ustaškog noža prihvatio partizane kao svoje jer su oni i bili njegova vojska i tada jedini spas od noža. Ne govorim ovo napamet, mnogo toga (kao i o nesuglasicama unutar partizanskog pokreta) možete pronaći u knjizi Čedomira Višnjića "Kordunaški proces" u izdanju SKD Prosvjeta iz Zagreba a koju je autor dokumentovao i originalnim spisima iz CK SKH. Ivo Marinković je bio sekretar OK KPJ karlovac, jedna poštena i humana ličnost naklonjena srpskom narodu. Nazor i Goran nisu bili oficiri ali su dali svoj doprinos borbi onako kako to pjesnici mogu i kad je bilo najteže našli se među partizanima i našim narodom na Kordunu. Dobro, možda sam unekoliko više upućen na zbivanja na Kordunu jer je to ipak moj "domaći teren". Zato mi je tragedija tog naroda bliska i poznata i lično bolna rana. Tim više želim o tome govoriti do kraja pošteno i objektivno, bez iluzija ali i bez pretjerivanja.

Za Gorana Maksimovića (1):

U načelu se slažem sa vašim mišljenjem. Znam gde je region Banije i Korduna u odnosu na Liku i severnu Dalmaciju. Kad sam pomenuo jedinice DČD vojvode Đujića, Gacke četničke zone i srednjobosanskog korpusa potpukovnika Živanovića, nisam mislio da su te formacije bile fizički prisutne na Baniji ili Kordunu i time branile srpski narod. Ove jedinice su povremenim upadima u te rejone štitile narod od ustaša. Verujem i da su lokalni Srbi kao mobilisani partizani štitili golu egzistenciju ne pridavajući neku pažnju pitanjima "ko su partizani, kakva im je ideologija, šta je revolucija, Lenjin ili Marks". Prosto to su bili pošteni seljani, domaćini koji su samo branili živote svojih familija i koji veze nisu imali sa takvim, po njih nerazumljivim i stranim pitanjima. Drugim rečima, muka ih je naterala bilo kako da se organizuju. Treba međutim istaći, da se dosta tog naroda sa Banije i Korduna spasavao i bežeći u italijansku okupacionu zonu često pred raznim kaznenim ustaškim ekspedicijama. Ipak, ostaje istina da jedinice JVuO nisu nikad teritorijalno bile prisutne u rejonima Banije, Korduna a dalje i Grmeč planine i potkozarja. Tu je vladala partizanska paravojska. S obzirom da su partizani najveće uporište imali samo u tom delu bivše SFRJ, strana literatura a pogotovo engleska (Čerčil pogotovo) je partizane nazivala "hrvatski partizani".
E sad, pomenuste i CK KP Hrvatske. U vojnoj komandi KP Hrvatske šefovali su ljudi koji apsolutno nisu podnosili Srbe (kao i uostalom i cela vrhovna komanda). Ti ljudi nikad nisu preduzeli bilo kakve ozbiljne vojne akcije protiv ustaša. Nikad. Preduzimali su ih samo protiv četnika. Uostalom, i sam Tito je i na 4 kongresu KPJ a onda i na 5 kongresu KPJ 1948 rekao da je isključivi cilj partizanskog pokreta bila borba protiv četnika i preuzimanje vlasti u Jugoslaviji! Kakve su veze izmeću KPJ i ustaškog pokreta bile svedoči nekoliko činjenica : (nastavak sledi)

Dakle, gospodine Nadrljanski, autor nas, tačnije, Vas je udostojio nekih odgovora i nekih izvora, što je bolje od ništa. Još kada bi nas (Vas) udostojio odgovora o komunistima koji su čuvali Jasenovac, gde bi nam bio kraj? No, da ne preterujemo, tek se upoznajemo, bolje i na kašičicu, nego nikako.

Elem, da malo pojasnim moje motive i poglede na stvar. Komunisti su mi, počev od prvog razreda osnovne škole, nudili isključivo svoju verziju ratne istorije i nastavili da me kljukaju njome preko „Otpisanih“ i Bulajićevih filmova, sve dok jednog dana nisam utvrdio prvu od laži koje su se sve više gomilale, pa sam ja neveran, kakvim me je Bog stvorio, a i sa obzirom da im ništa nisam dugovao, započeo svoje sopstveno „čačkanje“ po istoriji.

Jedno vreme sam mislio da je čiča Draža onaj pravi, sve dok i njemu nisam našao isto ono što sam video kod komunista, a to je ideološka zaslepljenost i isključivost, koje su bile tako velike i slepe da su ga na kraju odvele do izdaje antifašističke borbe koju je ceo svet vodio protiv Hitlera. Od dva zla, komunizma i fašizma, izabrao je ono za koje je on verovao da je manje, izabrao je fašizam i grdno je i neoprostivo pred potomcima, pogrešio!

Njegovi današnji poštovaoci i sledbenici čine istu grešku, jer se ponašaju kao komunisti. Sakrivaju ono što se sakriti neda, a to je njegova nesrećno odabrana saradnja sa okupatorom i to na samom kraju rata, kada je fašistička sila već bila poražena. Lažima, falsifikatima, preuveličavanjem i, sa druge strane, umanjivanjem značaja nekih događaja i ličnosti, rade isto ono što su komunisti decenijama radili. Dakle, namesto jedne pseudoistorije nam nude novu, istu takvu, izmišljenu, umišljenu i ideološki ostrašćenu, zapravo, nude nam odraz u iskrivljenom ogledalu one komunističke, njen suprotan pol, koji je isto tako lažan koliko i Prletov.

Priznaćete i sami, kada neko piše o ratnim događajima u nekom mestu i krene od pogrešnog imena tog mesta već u naslovu teksta i zatim tu grešku nevešto opravdava pogrešnim izgovorom svoje rođene babe, da to ne daje baš mnogo poverenja u iznete podatke. Tim više, što se na kraju čitave serije tekstova pojavi i ovaj članak sa, za moj, a stekao sam utisak i za Vaš pojam, epohalnim istorijskim otkrićem, bez ijednog navedenog izvora.

Da budem iskren, na „čačkanje“ po izvorima me je naterao jedan autorov poštovalac, koji mi je dobronamerno preporučio jednu knjigu u kojoj ću, tobože, naći to o čemu on u svojim porukama tvrdi. Kako živim „Bogu iza nogu“, gde nema ni jednih ni drugih, ni četnika, ni partizana, i gde je veoma mali broj ljudi učestvovao u drugom svetskom ratu, pa tako nema ni odgovarajuće literature, ja sam tu knjigu u međuvremenu naručio, dobio i pročitao. I nisam našao to što dobronamernik tvrdi! Možda nas dvojica istu knjigu čitamo nekako drugačije, đavo će ga znati? A možda je i falsifikat u pitanju? Ako jeste, pitam se ko je od nas dvojice pročitao onu pravu verziju?

Isti čitalac se i povodom ovog teksta javio i tvrdi u poruci jednom drugom čitaocu da Dražine današnje poštovaoce nije moguće nazivati „ravnogorci“ već „pristalice legalne kraljevske jugoslovenske vojske u otadžbini“! A svi znamo da to nije moguće, jer su se Kralj Petar i Jugoslovenska vlada u izbeglištvu 1944.godine, zvanično i javno odrekli Čičine vojske. Tako je dotična vojska izgubila LEGALNOST, a ni pridev KRALjEVSKA joj nikako ne stoji.

Gospodine Nadrljanski, izvinjavam se za ove digresije i dužinu mojih poruka, ali je takav pristup neophodan da bi shvatili „nevernog Tomu“ koji se u meni krije i zašto ja nisam spreman da se pred ovakvim tekstovima odmah poklonim, proglasim ih za jedinu i jedinstvenu istinu i vičem još, još! Jednostavno, mislim da je, bar u Srbiji, bilo dosta jednoumlja i da nam je ono i došlo glave.

Uostalom, nešto mi govori da gospodin Sotirović ni izbliza nije „istresao“ sva svoja otkrića i da će toga biti još. Možda, u međuvremenu, saznamo da su Dražine trupe oslobodile Beograd i da će sledeći put Medvedev položiti venac na spomenik Čiči i njegovim oslobodiocima, samo da se ovi Tadićevi komunisti maknu sa vlasti.

I na kraju, gospodine Nadrljanski, primite moje iskreno izvinjenje što Vam se obraćam i davim mojim mišljenjem koje, nažalost, ne znam da izrazim u malo reči. Ali, Vi ste svojim kulturnim pristupom polemici zaslužili autorov ljubazni osvrt i izvore za ova nova istorijska otkrića, te tako i moje obraćanje. Uzdam se u Vašu toleranciju i nadam se da mi to nećete uzeti za zlo.

Pozdrav!

Nasuprot pogledu historičara koji promatra rezultantni učin ličnosti u nekom vremenskom razdoblju – postoji i drugi subjektivni pogled na te ličnosti koji zamrzava jednu bitnu sliku u vremenu koja ostaje u identitetnoj svijesti naroda.
Ni Pavelić ni Tito nisu slavenski identiteti – to je činjenično stanje, koje bez Srba uopće ne bi ni bilo vidljivo.
Vrijeme koje sedimentira sliku danas pokazuje da su se u momentu odluke na početku II svj. rata našle tri ličnosti u situaciji koja će definirati njihov moralni nesvjesni impuls, onaj koji je plod najboljeg iznosa karaktera kulture. Od ove trojice koji su operativno postojali u Jugoslaviji, samo je Mihajlović danas civilizacijski prihvatljiv kao jedini koji je preuzeo odgovornost za postojeću državu, državu koja je osim velesila dobila protiv sebe i dva civilizacijska izdajnika. U paketu zla, kako to u životu biva.
To da se Mihajlović na kraju izgubio vrijedi samo kao pitanje, a ne kao odgovor – pa kako je i toliko izdržao? Svako ljudsko djelo na kraju mora biti izdato – to je i Isusova sudbina. Ali od trojice, samo Mihajlović je – mučenik!
Od trojice 1991. – samo Milošević je mučenik.
Od Srba, Hrvata i Slovenaca – danas su nepobitno, kronično i akutno – samo Srbi mučenici.
A zločesti smo svi u to nema sumnje, pa nam se slavenski odračunava samo iznos dobijen po srpskoj muci.

Za Mirka K (2):

Dakle, formirana je skupština koja je svoj legitimitet crpla na osnovu najuticajnijih predratnih stranaka iz ključnih naroda Kraljevine Jugoslavije. Ne držite me za reč ali mislim da je predsednik te skupštine bio dr Đura Đurić iz DS-a. Ovako formirana legitimna skupština uspostavlja svoj izvršni organ (vrstu vlade) u kojoj mesto ministra vojnog zadržava đeneral Mihailović sa još jednom funkcijom koja mu nikad nije ni ukidana a to je načelnik štaba vrhovne komande. Zbog ovoga svega, legitimitet Mihailoviću (u formalno pravnom smislu) i njegovim legalnim vojnim trupama nikad, ponavljam nikad nije prestao!

S druge strane,jel vi mislite da bi legitimet i monopol vojne sile mogao da crpi nekakav "AVNOJ"? Šta je to? Ko su ljudi koji su to formirali? Jel mislite da neki pseudo zaključci koji su usvojeni na takvom "privatnom" skupu mogu imati uporište u legalnosti i legitimitetu zakona i ustava okupirane zemlje? Čisto sumnjam..Ako je tako, što se to nije desilo u Grčkoj ili zašto se to desilo u Poljskoj?

Na kraju, vi uporno ponavljate da je Mihailović bio neki "saradnik okupatora" ili čak "fašista" a ja ću vam uporno postavljati ista pitanja : Kako je onda Mihailović dobio najviše američko i francusko vojno odlikovanje? Vi tvrdite decidirano da je on "fašista" a Truman i De Gol ga odlikovali za doprinos u borbi protiv fašizma. Kome verovati? Vama ili zvaničnoj Francuskoj i Americi? Ili vi imate neka saznanja (zasnovana verovatno na fusnotama Dedijera i Kardelja) koja prevazilaze američko ili francusko poimanje 2 svetskog rata. Napišite neko delo u vezi toga, opovrgnite Trumana i De Gola, dokažite da su bili u teškoj zabludi. Možda dobijete i "Pulicera"
Takođe, odgovorite mi kako to da je pre nekoliko meseci američki vojni ataše ambasade u Srbiji pukovnik Kapelo, položio venac na Čičin spomenik na Ravnoj Gori? Kako to da je pre par meseci otpravnica poslova američke ambasade DŽenifer Braš položila cveće na četničku spomen ploču u Pranjanima?

Bilo kako bilo, gospodine Jovane Deroko, živimo u godini 2009.-oj i mislim da bi, baš zbog dobra srpskog naroda, bilo dobro da se ne ukopavamo u starim rovovima već da, objektivnom historijskom analizom i diskusijom valorizujemo valjano uloge i partizanskog i ravnogorskog pokreta (bez nepotrebne glorifikacije), ostavimo ih da na miru počivaju u svojim grobovima a mi izvučemo pouke iz, prije svega, grešaka tih pokretai , na taj način okomčamo 2. svjetski rat i okrenemo se napokon građenju jednog solidnog i dugotrajnog nacionalnog programa (a program i protagonisti istoga nisu nešto na pomolu).

Gospodine Deroko, nema potrebe da se žestite ako se ja ne slažem sa vama!

Mene su kao osnovca učili da je Španac započeo ustanak u Srbiji. Ja sam to, kao i većina prosečnih osnovaca prihvatio zdravo za gotovo. Kada sam malo stasao, a nije dugo potrajalo, sam sam(!), naglašavam to, došao do toga da je istina malo drugačija.

Problem je u vašem selektivnom sagledavanju istorije, ništa više. Ja na to ukazujem, a čitaoci će već poneti svoj sopstveni sud. Dakle, za vas je kongres u Ba legitimna stvar, a AVNOJ nije. Za mene, ni AVNOJ, a ni kongres u Ba nemaju legitimnost! Za vas, na neki volšeban način, kada Kralj naredi da se vojska stavi pod Titovu komandu i njegov mu general odrekne poslušnost i ne izvrši naređenje, ta vojska i dalje ostaje legitimna i usto još i kraljevska. Iako Kralja ne zarezuje za suvu šljivu. Za mene to ne stoji!

I da ja vas malo propitam. Ko je od svetskih lidera bio važniji i značajniji tokom drugog svetskog rata, Ruzvelt ili Truman, Čerčil ili De Gol? Ne možete selektivno odabirati ličnosti i događaje koji potkrepljuju vašu verziju istorijskih događaja, dok se istovremeno, kao onaj mali Kalimero, žalite na razne zavere i nepravde, zabašurujući i skrivajući sve što vašoj verziji ne ide u prilog.

Čerčil je otpisao Čiču, na osnovu svedočenja sopstvenog sina, koji je bio na licu mesta i video ko sa kim i protiv koga ratuje. Ruzvelt nije imao primedbe. Truman je odlikovao Čiču za ono zašta je i zaslužio da bude odlikovan, ni više, ni manje. De Gol je imao neke lične stvari sa Titom (videti tekst gospođe Alečković).

Za mene nije sporan Dražin početak, kao ni antifašistički karakter njegovog ustanka, ali isto tako nije sporan ni kolaboracionistički kraj njegove vojske. Dok se ne dokaže drugačije. Sa tim, a i u vezi „Pulicera“, možete mi se pridružiti, recimo jednom tezom o Čerčilovoj i Ruzveltovoj zaveri protiv Čiče i njegove „legitimne kraljevske vojske“. Uspeh i pozdrav!

Evo kako surađuju "antifašisti"...

NEZAVISNA DRŽAVA HRVATSKA
GLAVNI STAN POGLAVNIKA
GSP. Br. 1070-1942.

Zagreb, 30. lipnja 1942.


MINISTARSTVU UDRUŽBE

Do sada je Glavni stan Poglavnika preko ovoga povjerenstva vodio pregovore sa sliedećim četničkim grupama:
1. Grupa Ozrenskih četnika, sastojeći se iz Ozrenskog i Trebavskog odreda-(na području Velike župe Usora i Soli te Posavje).
2. Grupa Majevičkih četnika (na području Velike župe Usora i Soli, te Posavje) i
3. Grupa Zeničkih četnika-Zenički četnički odred-(na području Velike župe Lašva i Glaž).
Osim toga po opunomoćenicima vodjeni su pregovori sa četnicima na području velikih župa Sana i Luka, te Pliva i Rama, zasjecajući i područja velikih župa Livac i Zapolje, te Posavje.
Svi pregovori, osim onih pod točkom 2. uspjeli su i zapisnički je utvrdjeno, da četnici priznaju vrhovničtvo Nezavisne Države Hrvatske i kao njeni državljani izražavaju odanost i lojalnost njenom Poglavaru-Poglavniku i privrženost Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, te da prekidaju neprijateljstva prema vojnim i građanskim oblastima Nezavisne Države Hrvatske i obavezuju se u svakom pravcu pomagati državne oblasti u sredjivanju obćih prilika na cielom dielu Hrvatskog državnog područja, te im u tu svrhu pružati svaku pomoć.

k) obiteljima, čiji su hranitelji u njemačkom zarobljeništvu, a ne pripadaju partizanima, isplaćuju se podpore u smislu zakonskih propisa, a mogu se izplaćivati mirovine i rente radničkog osiguranja svima onima, koji na to imaju zakonsko pravo, a lojalni su građani
l) žiteljstvu dotičnog područja u koliko bude imalo preporuku od četničkih zapoviednika može se dozvoliti zaposlenje na državnim i drugim javnim radovima
m) po preporuci četničkih zapoviednika mogu se vratiti svojim kućama one osobe, koje se nalaze u logorima, u koliko tomu ne stoje na putu kakvi drugi važni zakonski razlozi
n) svim izbjeglicama dozvolit će se nesmetan povratak svojim kućama, u koliko se nalaze u državi i koliko su stradale može im se dodieliti pomoć kao i svim ostalim državljanima Nezavisne Države Hrvatske
o) svima se ima dozvoliti kretanje i izmjena dobara kao i ostalim građanima Nezavisne Države Hrvatske u smislu postojećih propisa
p) konačno se može omogućiti izmjena još sada postojećih jugoslavenskih novčanica sa dotičnog područja, a po izkazu koga će predložiti četnički zapoviednici.
Sve ovo odnosi se na pripadnika odnosno državljanina Nezavisne Države Hrvatske..
U koliko na tom području ima inozemaca, imaju zemlju ostaviti, a nesmetan odlazak ima im se omogućiti.
Četničke postrojbe sudjelovat će dobrovoljno u suzbijanju i uništavanju komunističko-boljševičkih bandi zajedno sa oružanom snagom Nezavisne Države Hrvatske, pod obćom zapoviedi zapoviednika ove oružane snage, pri čemu će zapoviednici četničkih postrojbi zapoviedati svojim postrojbama.
Četničke postrojbe mogu izvoditi samostalne potrebne akcije protiv partizana, no u ovome će na vrieme izviestiti zapoviednike Hrvatske oružane snage.
Zapisnički su se obje strane obavezale, sve gore navedeno točno ispunjavati i sve učiniti, da se obje strane sporazuma pridržavaju.



Za točnost: Zapoviednik Glavnog stana Poglavnika:

General Prpić v. r. Vojskovođa Kvaternik v. r.

Zbilja je komplikovano...
Da li su Partizani sa Nemcima i ustašama potpisali nekakav sporazum = pakt? Jesu. Tačka.
Da li je Velebit više bio u Zagrebu nego u šumi? Jeste. Tačka.
Je li `crna legija`, elitna ustaška falanga, postala i elitna parizanska jedinica? Jeste. Tačka.
Da li je bilo ustaša u vladi FNRJ? Jeste. Tačka.
Itd...
Evo jedno pitanje: svi okupatori i domaći izdajnici su, zajedno, ubili oko 200 pravoslavnih sveštenika. Partizani sami tri puta više. Ko je bolji?
A moj odgovor na pitanje iz naslova glasi:
Čiča Dražu ne treba rehabilitovati.
Ko, bre, da ga `rehabilituje`? Ovi...
Iz istog razloga, ja neću tražiti `rehbilitaciju` za oca. On je robijao zato što je javno govorio da je JBT ratni zločinac i da će bagra komunistička da upropasti državu ovako kako su je upropastili. Šta je pogrešio? I sad takvi treba da mu daju oprost? Pa samo bi pokojnika uvredio.
Ne. Treba napisati pravu istoriju. Deca u školi treba da nauče da je Đeneral Draža bio najveći patriota a Tito i njegovi komunisti najgori izdajnici. To bi bilo dovoljno. Spomenici i sve drugo, nek stoji kako jeste. To bi nam bila ubuduće najveća opomena.

@ Mirko K.


Taj deo teksta, ako je reč o poslednje dve rečenice, isečen je greškom i ja sam ih upravo vratio u vaš gornji odgovor. Izvinjavam vam se najljubaznije zbog ove nenamerne greške.


Koliko je ovo daleko od istine verujem da će vam najbolje pokazati činjenica da upravo odgovaram na vaš DEVETI komentar na tekst g. Sotirovića (a samo u jednom cugu ste imali pet!), iako smo više puta rekli da nećemo objavljivati više od ČETIRI komentara jednog čitaoca na jedan tekst.


U komentarima na tekst g. Grbića već je objavljeno vaše "kukanje" - hoćete li sada da to ponavljate uvek & svuda?! Uzgred, tamo vam je i odgovoreno da bi puštanje vaše poruke zaista bio čist mazohizam, s time da vam niko nije branio da izrazite podršku g. Grbiću ili objavite bilo kakav komentar BEZ INSINUACIJA i teorija zavere.

pozdrav od
(super)moderatora

@DŠ

"Kakve sve besmislice piše ovaj Deroko…"

Ja znam da su to "besmislice" za vas. Za vas u Hrvatskoj. Vi prosto ne možete podneti činjenicu da su Srbi imali i antifašistički pokret otpora pod komandom đenerala Mihailovića. To vas boli, to vama smeta. Ali u Srbiji je raspoloženje za takve "besmislice" takvo da spomenik glavnog nosioca tih "besmislica" (Mihailovića) posećuju američki ambasador i vojni ataše u Srbiji. Ja vam u vezi toga ama baš ništa ne zameram. Samo vi čitajte i studirajte i dalje vaše istoričare, ali znajte da su u Srbiji nekadašnji pripadnici JVuO izjednačeni sa partizanima, imaju slično kao i partizani "ravnogorsku spomenicu", znajte da se u školama uči o đeneralu Mihailoviću (kao i o Titu) itd itd..

"Deroko ni nakon nakon gotovo sedam desetljeća ne zna iz kojih su pobuda četnici klali nevine ljude!?"

Nakon "sedam desetljeća" samo znam da su nevine ljude klale ustaše! I to preko 700.000 Srba na jednom mestu- Jasenovcu. O znanim i neznanim jamama da ne govorimo. O preko 12.000 na svirep način ubijene dece sa Kozare da ne govorimo. Znate, kad god i pomislite da napišete nešto o "klanju" uvek se setite ovih činjenica, pokušajte na delić sekunde da zamislite pakao koje su ustaše napravile tih godina na zemlji. Kako je to govorio hrvatski komunistički kadar na otvaranju memorijalnog centra Jasenovac : "Malo smo vas ovde pobili"..

"ali ostaje povijesna činjenica da je i kralj na kraju shvatio da je Tito sposobniji vojskovođa. Shvatili su Amerikanci i Francuzi. Titu su dali državu, a Draži utješnu nagradu…"

Da je kralj "shvatio" da je Tito "sposobniji" vojskovođa, to je vaša slobodna i ničim izazvana interpretacija i to prilično detinjasta. Tito, nekadašnji kaplar Austro-Ugarske vojske, po zanimanju mašinbravar-zanatlija koji je sam sebe proglasio za "Maršala" (ni manje ni više) ni za pet ni za hiljadu života ne bi mogao biti bolji vojskovođa od jednog armijskog đenerala kraljevske vojske koji davao krv za Srbe u svim oslobodilačkim ratovima.

Nimbus ne govori istinu kada piše o paktovima!

Da pređemo na tzv. martovske pregovore (razgovore) s Nijemcima iz 1943. godine, u kojima ste sudjelovali i o tome napisali studiju. Zašto su oni ostali jedna od najspornijih i najmanje razjašnjenih epizoda iz NOP-a?
Velebit (stranica 283): Kada su Nijemci, zajedno sa Talijanima, ustašama, četnicima i domobranima, 1943. godine započeli protiv nas veliku ofanzivu (poznatu pod imenom "Weiss", ili "Četvrta neprijateljska ofanziva), našli smo se u izuzetno teškoj situaciji. Povlačili smo se kroz Livanjsko polje prema Prozoru i dalje prema Neretvi zajedno sa 4.000 ranjenika i teških bolesnika, koje smo nastojali prebaciti na sigurniji teritorij da neprijateljima ne bi pali u ruke. Nijemci su se tada pribojavali savezničkog iskrcavanja na Balkan i htjeli su pod svaku cijenu uništiti partizansku vojsku i tako otkloniti opasnost da ih ona, u slučaju iskrcavanja saveznika, napadne s leđa. Kada smo u borbama oko Prozora zarobili nekoliko njemačkih vojnika i jednog majora, Tito je odlučio da o njihovoj razmjeni pregovaramo sa Nijemcima. I meni je poslao poziv da u tim pregovorima sudjelujemo Za razliku od ranijih pregovora o razmjeni, ovog je puta odlučio da Nijemcima prenesemo i jedan novi (neotekivani) prijedlog: obostrano obustavljanje neprijateljstava (borbi) dok traju pregovori o razmjeni zarobljenika. Odredio je i viši rang članova delegacije, nego na ranijim pregovorima: Milovana Đilasa, člana Polit biroa i Koču Popovića, komandanta Prve proleterske brigade, te mene, koji sam imao iskustvo iz ranijih pregovora i znao dobro njemački jezik.

Nimbus netočno navodi da je Velebit više bio u Zagrebu nego u šumi. U knjizi «Vladimir Velebit – svjedok historije», na stranici 284., prilikom opisivanja ožujskih pregovora s Nijemcima (3. 1943.), Vladimir Velebit govori o susretu s Horstenauom.

Tada ste se prvi put susreli s njemačkim vojnim predstavnikom u NDH, generalom Glaiseom von Horstenauom?

Velebit: General Horstenau pozvao je na razgovor samo mene, ne i Đilasa. Taj njegov postupak, kao i neke kasnije postupke prema meni, mogu objasniti samo kao izraz prijateljskih osjećaja prema mom ocu i djedu, koji su, kao i Horstenau, bili visoki austrijski oficiri, dakle, njegove kolege. On je znao da ja nisam Vladimir Petrović (pod kojim sam pseudonimom došao na pregovore u Zagreb), već zagrebački advokat Vladimir Velebit, sin generala Ljubomira i unuk generala Dušana. Zato me najvjerojatnije nije odao ustašama. Siguran sam da je njemački podoficir, koji me pratio na putu do generala Horstenaua i vidio da me neki ljudi na ulici prepoznaju i pozdravljaju, a ja se pravim da ih ne vidim, koji je bio prisutan i kada me u jednoj drogeriji (u koju sam svratio da kupim četkicu za zube) blagajnica prepoznala i uzviknula: "Zar ste vi, gospodine doktore, ovdje, a ja sam čula da ste u partizanima", o tome izvijestio svoje pretpostavljene, a oni generala.
Prilikom našeg prvog sastanka u Zagrebu, razgovarao sam u okvirima memoranduma koji smo Đilas, Koča i ja potpisali u Kulen Vakufu.

Glaise von Horstenau u svojim memoarima spominje te razgovore s vama i, kao što ste sami rekli, s uvažavanjem konstatira da su i vaši pred bili visoki austrijski ofidri Što možete reći o tom Austrijancu u Hitlerovoj službi?

Velebit: Sa Horstenauom sam se susreo i razgovarao samo tri puta, u svojstvu par tizanskog pregovarača, no na osnovu čitanja njegovih memoara i nekih radova iz međuratnog vremena, stekao sam određeno mišljenje o njemu.

@ DŠ
Mislite da ću ja ovde sa Vama da se `nastavljam` oko notornih činjenica?
Naslušao sam se ja `priča partizanki` u osnovnoj školi. Video sam da me u tekstovima pominjete, ali, budite uvereni, zadubljivao se nisam.
Uzalud Vam je količina teksta - može podlistak u časopisu da se napravi od vaših komentara. Ali, znate kako je - što veće bure, sve više rupa na njemu...pa nastavite, ako vam se isplati...